Kompletan Vodič za Polaganje Stručnog Ispita iz Bezbednosti i Zdravlja na Radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak u karijeri svakog profesionalca u ovoj oblasti. Međutim, sama priprema može izazvati nedoumicu: šta tačno učiti, kako se prijaviti i šta očekivati na ispitu? Ovaj članak ima za cilj da sveobuhvatno i jasno odgovori na najčešća pitanja i pruži praktične smernice za uspešno polaganje, bazirano na analizi brojnih iskustava kandidata i važećim propisima.

Osnovne Razlike: Savetnik vs Saradnik za BZNR

Pre nego što krenete u pripremu, ključno je da razumete za koju poziciju ispunjavate uslove i polažete ispit. Glavni kriterijum je broj stečenih ESPB bodova.

• Saradnik za BZNR: Za polaganje je potrebno minimum 180 ESPB bodova. Obim ispitne materije je manji u odnosu na savetnika.
• Savetnik za BZNR: Za polaganje je potrebno minimum 240 ESPB bodova. Materija je obimnija i obuhvata sve što uči saradnik, plus dodatne pravilnike iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Ukoliko naknadno dostignete 240 bodova, neophodno je da ponovo izađete na ispit kako biste stekli zvanje savetnika.

Šta Učiti? Obim Ispitne Materije po Novom Pravilniku

Važno je pratiti važeći program polaganja. Međunarodni izvori (konvencije) više nisu deo obavezne ispitne materije. Fokus je na domaćim propisima.

1. Opšti Deo Programa (Zajednički za Savetnika i Saradnika)

Ovaj deo obuhvata širok spektar propisa iz oblasti rada, osiguranja i krivičnog prava. Neophodno je dobro razumeti suštinu, a ne učiti članove napamet.

• Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji: Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZNR), inspekcijski nadzor, prava i obaveze.
• Opšti propisi o radu, zdravstvenoj zaštiti i socijalnom osiguranju: Zakon o radu (radni odnosi, radno vreme, godišnji odmor, povrede na radu), Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju.
• Krivično zakonodavstvo: Određena krivična dela iz Krivičnog zakonika koja se odnose na povredu propisa o zaštiti na radu (npr. nebezbedan rad, oštećenje objekata). Dovoljno je znati da lice koje izvrši prekršaj snosi odgovornost, bez detailjnog učenja kazni.

2. Posebni Deo Programa - Srž Stručnog Znanja

Ovde dolazi do ključne razlike u obimu između saradnika i savetnika.

Za Saradnika i Poslodavca koji sam obavlja poslove BZNR:

Polaže se usmeni deo koji obuhvata odbranu pismenog rada (akt o proceni rizika) i proveru znanja iz:

1. Način i postupak procene rizika: Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini.
2. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu: Samo pravilnici navedeni u tački 1 ovog dela programa. To su sledeći pravilnici:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete

Napomena: Za saradnika se ne spremaju pravilnici iz tačaka 3, 4 i 5 Posebnog dela programa koji se odnose na metodološke postupke pregleda opreme i ispitivanja uslova radne sredine (npr. pravilnici o buci, vibraciji, električnim instalacijama, optičkim zračenjima, biološkim štetnostima). To su oblasti za odgovorna lica sa specijalističkim licencama.

Za Savetnika:

Pored svega što uči saradnik, savetnik mora da savlada i sve ostale pravilnike koji su navedeni u okviru "Opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu", a koji nisu u prethodno nabrajanih 7. To uključuje brojne druge pravilnike, kao što su:

• Pravilnik o bezbednosti mašina (sa prilozima)
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova
• Pravilnik o ručnom nošenju tereta
• Pravilnik o radu na ekranima
• Pravilnik o radu sa kancerogenim i mutagenim materijama
• I mnogi drugi, u zavisnosti od aktuelne liste.

Savetnik takođe polaže i deo koji se tiče metodoloških postupaka ispitivanja uslova radne sredine (tačke 4 i 5), što zahteva poznavanje pravilnika o graničnim vrednostima, merenju buke, vibracija, hemijskih agenasa itd.

Kako Izgleda Sam Ispit? Korak po Korak

Ispit se obično održava vikendom i traje nekoliko sati. Sastoji se iz nekoliko faza, a redosled može varirati.

Faza 1: Opšti Deo (Dve "Prostorije")

Ovde se proverava znanje iz opšteg dela programa.

• Prva prostorija (Sistem BZNR, Ustav, Krivični zakon): Kandidati obično izvlače pitanja iz kuverte. Pitanja se tiču prava na rad, nadležnosti inspekcije, krivičnih dela, radnih mesta sa povećanim rizikom. Ispitivači su generalno korektni i traže razumevanje suštine.
• Druga prostorija (Zakon o radu, osiguranjima): Ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih iskustvu kandidata. Česta pitanja su: skraćeno radno vreme, vrste penzija, kolektivni ugovori, povrede na radu, zdravstveno osiguranje. Bitno je pričati i pokazati razumevanje, ispitivači često pomognu ako vide da ste se snasli.

Faza 2: Pismeni Deo - Izrada Akta o Proceni Rizika

Dobijate zadato radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista, frizer) i listu opasnosti i štetnosti. Imate oko 2 sata da napišete akt.

Šta je dozvoljeno? Možete koristiti sopstvene materijale (liste opasnosti, metode procene). Na početku birate metodologiju (npr. 5x5, Kinney) i dobijete uputstva za nju. Nema stroge kontrole, pa se može koristiti i pomoćna literatura ili alatke. Ključno je: opis posla, prepoznavanje opasnosti/štetnosti, procena rizika, predlog mera i obavezan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije.

Faza 3: Usmena Odbrana Akta i Pitanja iz Procene Rizika

Nakon pismenog dela, odlazite ispred ispitivača koji vas pita o samoj proceni rizika. Pitanja se mogu izvlačiti ili postavljati iz glave: šta obuhvata procena rizika, ko je lice za sprovodenje, šta je delimična izmena akta, kako se utvrđuju mere, šta je stručni nalaz. Ovo je deo gde se procenjuje da li ste razumeli metodologiju.

Faza 4: Posebni Deo - Pravilnici

Poslednji i za mnoge najzahtevniji deo. Ispitivač postavlja pitanja iz pravilnika koje ste spremali.

• Za saradnika: Pitanja će se odnositi na onih 7 osnovnih pravilnika (npr. oznake za bezbednost, prva pomoć, mere za mlade, mere za trudnice, zaštitna operma).
• Za savetnika: Pitanja su iz svih pravilnika iz oblasti opštih i posebnih mera (npr. buka, vibracije, građevinski radovi, mašine, hemikalije). Ispitivač može biti strog i postavljati podpitanja kako bi proverio dubinu znanja (npr. "Koje su referentne vrednosti za buku?", "Šta je kumulativna masa?", "Koje poslove ne smeju da obavljaju mladi?").

Opšte mišljenje je da su ispitivači korektni, ali zahtevaju da pokažete znanje. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da pričate o srodnoj temi - pokazivanje razumevanja često pomogne.

Najčešća Pitanja i Zabrinutosti Kandidata

Da li treba učiti napamet?

Ne. Ispitivači cenije razumevanje suštine. Dovoljno je da znate glavne principe, pojmove i da možete da objasnite svojim rečima. Naravno, neki bitni pojmovi (kao što su definicije iz zakona) treba da se znaju tačnije.

Da li postoje "kombinacije" pitanja?

Iako se na forumima dele liste pitanja iz prethodnih rokova, ne oslanjajte se na njih kao na sigurnu stvar. Ispitivači imaju veliki fond pitanja i često ih menjaju. Pregled starih pitanja je koristan za videti tip i širinu gradiva, ali ne i kao jedini način pripreme.

Koliko dugo se čeka na termin?

Rok od prijave do poziva obično je do tri meseca. Termini se najčešće održavaju krajem meseca (vikendom). Nakon slanja prijave, Uprava za BZNR će vas putem e-maila obavestiti o tačnom datumu i vremenu, najmanje 15 dana unapred.

Šta poneti na ispit?

Ličnu kartu, poziv, dokaz o uplati takse. Dozvoljeno je poneti vodu, sendvič i sopstvene beleške, liste opasnosti i štetnosti, priručnike za metode procene rizika. Telefon se može koristiti samo tokom pismenog dela za pomoć u izradi akta, ali ne i tokom usmenog ispitivanja.

Kakvi su ispitivači?

Prema iskustvima većine kandidata, ispitivači su profesionalni i spremni da pomognu ako vide da ste se potrudili i da znate osnove. Ako zapnete, mogu da vas navedu na odgovor postavljanjem pomoćnih pitanja. Retko ko biva neopravdano oboren. Strožina može varirati, ali opšta atmosfera nije neprijateljska.

Praktič