Podizanje kapaka: Moj izbor i celokupno iskustvo sa operacijom

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži zakucanu gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini; razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, priznajem, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod specijaliste plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Doktorka Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama da malo otvori pogled. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za podizanje kapaka." Istina, oči su izgledale blešteće i otvorenije nakon niti, dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje. I onda je odluka konačno pala: radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo?

Kad sam zakazala, po običaju sam "trubila" okolo šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. I kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće otvoreno da pričaju. Njihovo je pravo, kao i moje. Ja neću da budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve - znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces i najčešća pitanja o podizanju kapaka

Proces počinje konsultacijama. Da biste i vi znali šta da pitate, važno je dobro se pripremiti. Veoma je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

Prvo, anestezija. Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji, a mogu da se popiju i neki lekći koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To ja zovem "malo vas omame i ničega se ne sećate". Naravno, ta opcija zahteva i doplatu za anesteziologa.

Drugo, cena. Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena i najčešće je negde oko 1000 evra, mada računate na možda kojih 200 evra gore-dole. Zavisi od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više od gornjih. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih okvirnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu… Vaše je da sve to unapred pitate kod dr Anice Jevremović ili bilo kog drugog hirurga.

Treće, bol. Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, sa oticanjem, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Ja sam se toga plašila, mislila da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, doktorka je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila tokom podizanja kapaka.

Moj oporavak dan po dan: Iznenadujuće jednostavno

Ništa posebno nisam osetila ni neposredno posle. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru grada. Niko me nije gledao čudno, a meni je bilo skroz šašavo da je prošao tek jedan dan. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma posebno.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana skinuli smo konce, a nakon deset dana ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore na temu operacije gornjih kapaka, jer sam tako obećala svojim pratocima. Tog desetog dana od podizanja kapaka, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner na način na koji sam navikla, bez ikakvih prepreka.

Stvari koje me su me iznenadile nakon podizanja kapaka

Snimile smo sa doktorkom Jevremović i jedan video tridesetčetiri dana nakon operacije. Ono na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, a na koje sada, nekoliko meseci kasnije, mogu da dam još bolje odgovore.

Modrice - ja ih nisam imala. Ali, hematomi od operacije koji se prirodno javljaju, vremenom potonu. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci - naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanjem kapaka. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji, ali da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se jako zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam - one se začas prekriju šminkom. Spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikako. Ovaj minimalan ožiljak je neuporedivo bolja opcija.

Trajnost - nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život i vremenom se menja. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka. Efekat je veoma dugotrajan.

Zašto sam odlagala i jedino žaljenje

Da, žalim što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da na tu temu nema drugog rešenja. Eto, pitam se zašto sam se toliko glupirala sa nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je, naravno, strah. Jeste, posle bitke su svi generali - pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan operacije, ja čak nisam bila nervozna. Čekala sam da krenu oni klasični znaci: hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa od toga. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to privilegija jer svog plastičnog hirurga poznajem skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala.

A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i verujte mi - sve će biti u savršenom redu. Moje iskustvo sa dr Anicom Jevremović je bilo izuzetno pozitivno na svim nivolima, od početnih konsultacija do finalnog rezultata. I danas, nekoliko meseci kasnije, mogu sa sigurnošću da kažem da je to bio jedan od mojih najboljih poteza.

Nadam se da vam je ovaj detailan opis mog iskustva sa podizanjem kapaka bio od pomoći. Ako imate pitanja, uvek možete da se obratite svom hirurgu tokom konsultacija - to je onaj pravi trenutak da dobijete sve odgovore koji se tiču upravo vašeg slučaja.