Kako otvoriti privatni biznis u Srbiji: Kompletan vodič za početnike

San o sopstvenom biznisu živi u mnogima. Bilo da je reč o piljari sa voćem i povrćem, frizerskom salonu, prodavnici zdrave hrane ili radnji za dekupaž, put od ideje do otvorene radnje može delovati kompleksno. Međutim, uz dobru pripremu i razumevanje procedura, otvaranje firme u Srbiji može biti brzo i jednostavno. Ovaj vodič će vas provesti kroz ključne korake, zakonske obaveze i praktične savete zasnovane na iskustvima drugih preduzetnika.

1. Od ideje do registracije: Prvi koraci

Pre nego što krenete u registraciju privrednog subjekta, neophodno je jasno definisati poslovnu ideju. Razmislite o sledećem: Šta znate i volite da radite? Koja je tržišna ponuda i potražnja u vašem mestu? Koliki je početni kapital neophodan? Kao što jedan iskusni preduzetnik kaže: "Prvo nađi sigurne mušterije i dobro osmotri njihovu platežnu moć... imaš veliku prednost ako ne treba ti poslovni prostor i radnik." Izrada jednostavnog biznis plana, čak i neformalnog, pomoći će vam da sagledate sve troškove i potencijalne prihode.

2. Registracija preduzetnika: APR i Poreska Uprava

Od 6. maja 2009. godine u Srbiji važi jednošalterski sistem registracije privrednih subjekata. Podnošenjem jedinstvene registracione prijave u Agenciji za privredne registre (APR), istovremeno se vrši upis i u Registar poreskih obveznika. Naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.200 dinara. U roku od najviše pet dana od podnošenja kompletne prijave, dobićete Rešenje o registraciji zajedno sa dodeljenim poreskim identifikacionim brojem (PIB). Ovo je jedinstveni i trajan broj za sve javne prihode vašeg pravnog ili fizičkog lica.

3. Obaveze prema Poreskoj upravi i fiskalna kasa

Nakon registracije, obavezna je poseta Poreskoj upravi. Za većinu delatnosti u trgovini i uslugama, neophodno je uvesti fiskalnu kasu sa fiskalnom memorijom. Fiskalnu kasu morate nabaviti od ovlašćenog proizvođača ili servisera, a zatim je fiskalizovati za svakog pojedinačnog korisnika u Poreskoj upravi. Propisane novčane kazne za neizvršenje ove obaveze su visoke, a kreću se od 100.000 do milion dinara, uz meru zabrane obavljanja delatnosti. Od izvesnih delatnosti, kao što su prodaja karata, taksi prevoz, banke, advokatski poslovi, ulična prodaja sladoleda ili prodaja preko automata, oslobođeni su od obaveze korišćenja fiskalne kase. Takođe, poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji prodaju sopstvene proizvode na pijačnim tezgama takođe ne moraju da koriste fiskalnu kasu.

4. Otvaranje poslovnog računa u banci

Privatni preduzetnik je u obavezi da otvori tekući (žiro) račun kod poslovne banke. Dokumenta potrebna za otvaranje računa obično uključuju: zahtev banci, rešenje o upisu u registar APR-a, izvod iz poreske evidencije sa PIB-om, karton deponovanih potpisa i overu potpisa ovlašćenih lica. Imajte na umu da računi privatnih preduzetnika mogu biti vođeni u jednoj ili više banaka, u skladu sa zakonom o platnom prometu.

5. Porezi i doprinosi: Šta sve plaća preduzetnik?

Ovo je oblast koja najviše brine početnike. Ukoliko ste paušalac (što uglavnom važi za zanate i određene uslužne delatnosti), plaćate fiksni mesečni porez. Ako niste u sistemu paušalnog oporezivanja, plaćate porez na zarade i doprinose. Ukupna stopa doprinosa (za penzijsko, invalidsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) iznosi 35,8% i dele je zaposleni i poslodavac. Porez na zarade iznosi 12% na osnovicu koja se dobija umanjenjem isplaćene zarade za iznos od 5.560 dinara mesečno. Ne zaboravite na troškove knjigovođe, koji su neophodni ako ne vodite knjige sami.

6. Pronalaženje lokala i dobavljača

Lokacija je često ključ uspeha. Kao što neko primećuje: "Za trgovinu je 40.000 dnevnog pazara neki minimum isplativosti." Pri izboru lokala, pažljivo razmotrite troškove kirije, režija i potencijalni promet. Za nabavku robe, istražite veleprodajne dobavljače u vašoj blizini. Mnogi od njih nude isporuku do objekta. Za specifičnije poslove, kao što je otvaranje salona venčanica ili butika, neophodno je uspostaviti direktnu vezu sa proizvođačima ili uvoznicima, što može zahtevati veća početna ulaganja.

7. Finansiranje: lična sredstva, krediti i subvencije

Početni kapital je često najveća prepreka. Osim ličnih ušteđevina, postoje i opcije kao što su start-up krediti koje nude opštine ili subvencije za samozapošljavanje preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Uslovi za subvencije obično uključuju: status nezaposlenog, pohađanje obuke za preduzetnike, posedovanje nepokretne imovine ili žiranta, i podnošenje biznis plana koji se boduje. Iznos nepovratnih sredstava je oko 1600 evra. Kao što jedna preduzetnica savetuje: "Ako nemate par hiljada evra steka mimo početnog ulaganja, nemojte dozvoliti sebi da se borite sa vetrenjacama."

8. Iskustva iz prakse: Šta kažu oni koji su probali?

Razmena iskustava je neprocenjiva. Evo nekoliko uvida iz razgovora:

• Piljara/voće i povrće: "Mislim da ne može bez 1000 evra... Znam da su neki solidno prolazili na pijaci." Ključ je u poznavanju cena na velikoj pijaci i odličnom odnosu sa dobavljačima.
• Rukotvorine i dekupaž: "Pokušaj preko društvenih mreža i sajmova domaće radinosti. Cene moraju biti realne - ljudi često ne cene koliko sati rada stoji iza jednog predmeta."
• Prodavnica zdrave hrane: "Najbitnija je upornost. Period koji je potreban da se radnja razradi je kritičan. Krećite sa širim asortimanom manjih količina zbog roka trajanja."
• Frizerski salon: "Ako radiš od kuće i ne prijaviš radnju, a nemaš mnogo frizera u okolini, može da uspe. Bitno je da si dobra i povoljna."

Jedno od najvažnijih iskustava je upravo upozorenje na finansijsku disciplinu: "Mnogi ljudi... danas je pazar 30, sutra 40, prekosutra 20 hiljada. Odjednom je oko tebe gomila para i polako počinješ da napuštaš štedljivost... i odjednom više nemaš para da platiš robu."

9. Koje delatnosti su trenutno perspektivne?

Pored tradicionalnih ideja, korisno je razmotriti i manje uobičajene:

• Usluge: Čuvanje dece, negu starijih lica, slana soba, ketering, turistička agencija, čistački servis.
• Proizvodnja: Domaće testenine, prženje kafe, proizvodnja toalet papira, sodа vode, meda od strane pčelara.
• Poljoprivreda i zanat: Gajenje sadnica u plastenicima, proizvodnja i opravka odeće, keramičarsko-grnčarska radionica.
• Trgovina sa razlikom: Prodaja opasnih i štetnih materija kao što su boje i lakovi zahteva posebnu pažnju i rešenje inspekcijskih organa.

10. Zaključak: Hrabrost, ali i oprez

Otvaranje sopstvenog biznisa je izazov koji zahteva kombinaciju strasti, upornosti i dobre pripreme. Poreska uprava, APR i poslovna banka su vaši partneri u formalnom delu puta. Ključ praktičnog dela leži u realnoj proceni tržišta, striktnoj kontroli troškova i spremnosti da preživite period dok se posao ne "razradi". Kao što je jedna preduzetnica rekla: "Privatan biznis nije ni malo lak. Jednostavno moraš da grizeš, da ti ništa nije glupo, samo da vučeš i vučeš napred." Pažljivo istražite, konsultujte se sa knjigovođom i budite spremni da učite i prilagođavate se. Srećno!